Генерација која је матурирала давне 1966. године бројала је 60 ученика у два од‌јељења, а на овогодишњем окупљању присуствовало је њих 18. Данас су међу њима угледни љекари, професори, инжењери и други стручњаци који су своје каријере градили широм свијета.

Иако су их животни путеви одвели од Америке и Канаде до бројних европских земаља, Дервента је остала мјесто којем се увијек враћају. Готово сви припадници ове генерације завршили су факултете, а знање стечено у гимназијским данима сматрају темељем својих професионалних успјеха.

– Било је доста учења. Сви смо жељели имати добре оцјене како бисмо касније могли уписати факултет, присјетила се Зденка Кратофил Анаудовска.

Њен школски колега Средоје Новић истиче да се и данас сјећа захтјевног школовања.

– Увијек се сјећам тешке школе, озбиљних професора, великог броја предмета, обимне лектире, али и услова у којима смо тада живјели и школовали се, рекао је Новић.

Некадашњи гимназијалци подсјећају да су поједини ученици свакодневно пјешачили и до 15 километара како би стигли на наставу. Литература није била лако доступна, али жеља за образовањем била је јача од свих препрека.

– Имали смо велику срећу што смо учили од изузетне генерације професора, нагласила је Гордана Бабић Фатић.

Вријеме је, кажу, прошло невјероватно брзо.

– Врло брзо је прошло. Шездесет година звучи као велики број, а за то вријеме одвије се читав један живот, рекао је Златко Парашчић.

Данас већина њих живи километрима удаљена једни од других, али пријатељства створена у школским клупама нису изблијед‌јела. И у осмој деценији живота редовно одржавају контакте и међусобно се подржавају.

– Чујемо се, разговарамо и ако некоме нешто затреба, увијек смо спремни да помогнемо, истакао је Мухарем Прцић.

Организатори окупљања кажу да није било једноставно пронаћи и окупити некадашње школске другове, јер су многи расути широм свијета, док дио генерације, нажалост, више није међу живима. Управо због тога, након обиљежене 50. годишњице матуре, одлучили су да се састају сваке године.

Ново дружење већ планирају, а кроз смијех поручују да увијек постоји још понека анегдота из школских дана која чека да буде испричана. Управо те успомене, кажу, најбоље потврђују да права пријатељства и заједнички доживљаји не блиједе ни након шест деценија.

Погледајте видео прилог: КЛИКНИ ОВДЈЕ