ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ

Датум објаве: 30.08.2023.

Давне 1912. године, Дервента постаје прво котарско сједиште у БиХ које је добило
гимназију. Школске 1912/1913. године у прве разреде гимназије уписано је 79 ученика, а први
директор био је професор Милан Ђуковић. Тако је почела градња зграде гиманзије у коју ће
први пут ступити гимназијалци. Ово је прва средњошколска установа у БиХ изграђена
властитим средствима грађана. Гимназија носи назив Мала реална гимназија у Дервенти, а већ
школске 1913/`14. Мала реална гимназија Фрање Јосипа I.
1915. долази до прекида рада гимназије у Дервенти, што је условљено ондашњим приликама у
БиХ и заоштравању политичких односа. Такво стање остаје до краја Првог свјетског рата, када
се постављају захтјеви за поновно отварање гимназије. Завршетак рата и проглашење
Краљевине СХС 01. децембра 1918. године нови је период развоја гимназије у Дервенти.
Општинско вијеће поново покреће захтјев за отварање гимназије. Том захтјеву
удовољено је 1920/21. Период 1918 – 1937. био је политички нестабилан, што је утицало на
развој гимназије. Године 1929. Дервента је припојена Врбаској бановини са сједиштем у Бањој
Луци па је те године поновно затворена гимназија.
Послије осам година, 1937. године, у Дервенти поновно оживљава гимназија и са радом почињу
четири разреда. Поред наставка рада, нижа гимназија постепено прераста у вишу и 1948. први
пут се полаже велика матура са осам разреда.
У овом периоду посебно се радило на сузбијању неписмености. Гимназија у том периоду
прихвата велики број ученика који су ратом били онемогућени да се школују, отвара скраћене
облике школовања за талентоване одрасле полазнике, организује испите за приватисте који су
прекинули редовно школовање у ратном вихору и сада то желе да надокнаде. Поред свега тога,
гимназија уписује и редовне полазнике. Њихово школовање скраћује на три године да би након
тога полагали испите за учитеље. Тиме су били оспособљени за предаваче основних школа које
су се масовно отварале, нарочито по селима.
Од 1945. године школска омладина се масовно укључује у нове токове школског и друштвеног
живота. Омладина учествује у радним акцијама, јавним митинзима и прославама,
такмичењима; оснива се Феријални савез, подмладак Црвеног крста, гимназијски пјевачки хор.
Реорганизацијом школа 1955/56. основно осмогодишње образовање постаје обавезно. Нижи
разреди гимназије постају виши разреди осмогодишње школе, а гимназија се претвара у
четверогодишњу.
Потупна гимназија са четири разреда формирана је 1958/59. школске године и носи назив
Гимназија „Владо Шупут“, по имену ученика ове гимназије којег су усташе стријељале 1942.
године.
90-их година XX вијека долази до распада СФРЈ и грађанског рата. Рат је собом донио низ
невоља и у школству, али уз доста муке настава у Гимназији се одвијала.
Гимназија је, успјела преживјети и данас поносно ради. Од школске 1992/93. године,
школа је носила назив „Гимназија са техничким школама“, а од школске 2014/15. године носи
назив ЈУ СШЦ „Михајло Пупин"